Adisonova bolest

GN Official Website » Zdravlje » Adisonova bolest

March 20th, 2011 | Pošaljite komentar

Reč je o primarnoj hroničnoj insuficijenciji kore nadbubrežnih žlezda. Incidenca oboljevanja je 4 osobe na 100.000 stanovnika.

Adisonova bolest

Etiologija

Progresivnu insuficijenciju kore nadbubrega izazivaju:

- kazeozna tuberkuloza, unazad 50 godina, najčešći razlog;

- idiopatska atrofija (verovatno autoagresija) je danas češća;

- hemohromatoza – taloženje gvožda, zahvata i koru nadbubrega;

- navodi se da metastaze karcinoma (recimo bronha) ili ćelija leukoze u koru nadbubrega dovode do razaranja nadbubrega. Istina taj razlog je, zbog brzog toka osnovne bolesti, izuzetan;

- pominje se i amiloidoza, mada, danas retko.

Patogeneza

Zona glomeruloza je, takođe, razorena zbog čega nedostaju mineralokortikoidi (aldosteron) i, naravno, hiponatremija, hiperkalemija, dehidratacija. Zbog hipokorticizma nastaju hipoglikemija, a zbog gubitka glikogena mišića dolazi do njihovog brzog zamora, koga pogoršava pad androgena, tj. smanjen ćelijski anabolizam.

Klinička slika

Kliničkom slikom dominira pet grupa znakova:

Astenija – iznemoglost je razlog koji najviše uznemirava bolesnika (reč je o fizičkoj, prihičkoj i genitalnoj asteniji). Zamorljivost se pojačava tokom dana, duže hodanje je neizvodljivo, govori s mukom.

Mršavljenje – je konstantno, a pridružuje mu se dehidratacija.

Melanodermija – ispoljava se kožno-sluzokožnom mrkom pigmentacijom.

Ona je difizna, sa bronzanom nijansom (“bronzana bolest”), naročito su zahvaćeni predeli ožiljaka, pregiba i zone, inače jače pigmentisane. Bukalna sluzokoža je mesto vidljive pigmentacije.

Digestivni poremećaji – koncentrisani su na gubitak apetita i zatvor.

Pojavu gađenja, povraćanja, proliva i abdominalnih bolova treba shvatiti kao put u dekompenzaciju – akutizaciju.

Arterijska hipotenzija – je osnova slabosti pulsa i posebno je izraženija u ortostatskom položaju.

Ovome se pridužuju: gubljenje seksualne maljavosti, mišićni grčevi, hipoglikemija, anemija sa leukopenijom, hiponatramija i hiperkaliemija; na EKG se konstatuje mikrovoltaža sa, eventualno, hipokalemijskim znacima.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, laboratonjskih analiza i hormonskih nalaza: niske kortizolemije, niskih 17 KS u mokraći; aldosteron i njegov metabolit-tetrahidroaldosteron su niski u mokraći; ACTH plazme je visok. Nakon Sinaktenskog testa, ne dolazi do povećanja kortizola plazme; Rendgen predela nadbubrega može u kalcifikacijama otkriti sumnju na tuberkulozu, kao uzročnika. To se može konstatovati i EHO-om i drugim vizualizacionim metodama.

Terapija

Bez obzira na uzročnike (koje bi trebalo uklanjati – ako je moguće), treba lečiti supstituciono: kortizol tabl. u dnevnoj dozi od 40 mg; ovome trcba pripojiti dijetu sa dosta soli (10-15 g dnevno); Fluorohidrokonizon (Florinef) treba davati ako prethodne mere nisu dovoljne za povećanje T A.