Eldorado za psihopate

GN Official Website » Drugačiji stav » Eldorado za psihopate

April 13th, 2010 | Pošaljite komentar

Kao da je neko Srbiji dodelio ulogu svetske laboratorije u kojoj će se isprobavati, kuvati, miksovati razni eksperimenti od nekadašnjeg samoupravljanja kao svetskog čuda, ujedno i najbližeg i najdaljeg utopijskom komunizmu. Nakon toga i uporedo sa tim eksperimentom dobili smo čast da osmislimo i sprovedemo u delo nesvrstanost kao pandan i tampon zonu u hladnom ratu Istoka i Zapada.

Piše: Milan Trikić

Izvor: www.differentia-nis.org

Eldorado za psihopate (foto:www.differentia-nis.org)

Krajem osamdesetih postali smo jedina i jedinstvena evropska država u kojoj se krajem dvadestog veka zakuvao i vodio jedan od krvavijih građanskih ratova u Evropi poslednjih nekoliko vekova. Pa smo imali čast da se podičimo kao jedina država na kugli zemaljskoj koja se podmetnula pod bombe najveće i najjače vojne alijanse od nastanka čovečanstva. E onda je došlo vreme da napravimo definitivni miracle – državu mutanta u kojoj se revitalizuje fašizam i antiseminizam, cveta antiglobalizam, klaustofobični izolacionizam, divljaštvo… Primitivizam i rasizam postaju najveće vrline kojima se diče oni koji sebe smatraju za “bolje Srbe”. Stara dobra “čega se pametan stidi, budala se ponosi” u Srbiji dobija sasvim drugačiju konotaciju, a sve je to uvijeno u crni plašt klerikalizma, agresivnog kvazi-pravoslavlja, i, plašim se, pripreme za neki novi “lov na veštice”, po uzoru na špansku inkviziciju Srednjeg veka, ali sada u istočnom krilu hrišćanske crkve.

Možda će se nekome sva ova čudesa na ovako malom prostoru učiniti neverovatna, naročito nekome ko nije imao to zadovoljstvo da lično iživi i preživi sve nabrojane nebuloze , promašaje, i gluposti koje su tako dobro uspevale i uspevaju na plodnom balkanskom tlu. Ali, želeli to sebi da priznamo ili ne, mi živimo u nekoj grotesknoj kombinaciji kvazi-države, montipajtonovke zajebancije, cirkusa na ledu Moire Orfei, zabačenog zoo-vrta u Donjem Kalemegdanu, i brutalnih japanskih horor filmova, koji za razliku od holivudskih pandana nemaju čak ni onu zabavnu crtu u scenariju, nego samo čist, brutalan, pure horror.

Dokazi su svuda oko nas. Samo nabrajanje onoga što nas okružuje je dovoljno da na mestu ubije mirnog Švajcarca ili Finca koji ima slabije živce i malo viši pritisak. A mi to živimo svaki dan.

Svakim danom sve više ljudi ostaje bez posla u državi koja nema nikakav socijalni program, što znači da kada dobiješ šut kartu u firmi možes samo da se obesiš ili da razmišljaš najozbiljnije o pljački pošte ne bi li preživeo. Nije isto kada Nemac izgubi posao u sređenoj državi, socijalno organizovanoj, i ovoj našoj smejuriji od socijalno “svesne” zemlje koja smatra da je otvaranje “SOS prodavnica” vrh brige za gladne i obespravljene.

Svakim danom brutalna premlaćivanja i ubistva na našim ulicama uteruju strah u kosti svakom roditelju za budućnost i bezbednost njegove dece. Biju navijači, biju klerofašisti, biju ludaci, biju policajci… biju pedere, biju strance, biju Cigane, biju plavokose, niske , mršave, debele, narkomane, decu, policajce, vojnike i bolesnike. Srbija je definitivno postala Eldorado za psihopate, bolesne umove i napucane klince, isfrustrirane bedom i nemaštinom, beznađem i zadojene lažnim patriotizmom, klerikalizmom, navijačkom groznicom ili jednostavno – dosadom.

Ono malo što policija pohapsi sudovi puste najkasnije nakon onih famoznih 30 dana pritvora. I tu priča o zakonu i pravdi završava. Huligani izlaze u potrazi za novom žrtvom, osokoljeni i okićeni sa 30 dana mardelja, što im dođe kao orden za hrabrost. Sudije, tužioci i advokati se ištale za pare koje su uzeli ne bi li oslobodili ludaka. I svi mirni i bezbrižni, srećni i veseli, do novog prebijanja i novog ubistva.

Najcrnje i najgore u zemlji je na najvišim granama. Vladini ministri, doministri, koministri, savetnici, dosavetnici, portparoli i direktori javnih firmi, zamenici direktora, sekretarice direktora, činovnici i šalter paćenici… Milijarde dolara – koje su samo prošle ovom zemljom na putu od donatora do privatnih džepova – nigde se ne registruju i ne vide, sem kada neka iskompleksirana budala pretera i kupi 34 stana i kuće, ili se zameri dojučerašnjim kolegama… Inače, kao u mraku najcrnjeg podruma, pacovi raznose plen u tišini.

Naravno, da se ne sete Vlasi, partije i pojedinci će se preko raznih kurira, presova i zabavnika bezopasno pljuckati, psovati, glumiti ludilo i galamu. Na live show programima će se gledati popreko, gađati se frazama i pogrdama, ali će čim se ugase kamere zagrljeni u prvu kafanu, na dupli on the rocks, kako ih je deda valjda učio, jer je i on pio viski u vukojebini odakle su došli, našli i zašli.

Za to vreme raja se i dalje deli na zvezdaše i partizanovce, partizane i četnike, pedere i jebače, “Žene u crnom” i “Obrazovce”, pinkovce i B92-fanove… Dele se, biju, planiraju taktičke napade i netaktične odbrane, mrze komšiju koji vozi auto pogrešne boje, žele da pobegnu a mrze sebe što ne mogu, žele da ostanu a mrze druge što im ne daju… I tako u krug, kao suludi karusel na seoskim vašarima za čijim upravljačem sedi neki suludi “joker”, zabavljajući se kao nikada.

Zašto i kako je došlo do toga da živimo u ovakvoj zemlji – ne znam. Zašto baš mi – ni to ne znam. Ali da smo, kako kažu Kinezi, stavljeni davno u hladnu vodu kao žabe, a da je neko nekada uključio ringlu ispod nas i da smo se kako se voda greje kuvali u sranjima u kojima niko ne bi ostao normalan, pa nismo ni mi – to stoji. Kada će ekpriment prestati – ne zna se. Valjda dok ima dovoljno zamoraca, pacova, majmuna u labaratoriji… Jer eksperimenti se ne vrše na lavovima i rasnim konjima, već na bubašvabama, miševima i sličnoj gamadi koja uspeva u polumraku i truleži.

Tekst je preuzet sa sajta Centra za građansku politiku i kulturu Differentia