Artikli Komentari

GN Official Website » Istočno od raja, Srbija, Vesti » Spoljni dug Srbije 23,1 milijarda evra

Spoljni dug Srbije 23,1 milijarda evra

lošeonakodobrosviđa mi seodlično

Ukupan spoljni dug Srbije na kraju septembra ove godine iznosio je 23,1 milijardu evra i u bruto domaćem proizvodu (BDP) je imao udeo od 77,1 odsto što je neznatno ispod granice visoke zaduženosti, objavila je Narodna banka Srbije.

Siromaštvo (foto:www.realityonplanetearth.com)

Siromaštvo (foto:www.realityonplanetearth.com)

Prema međunarodnim standardima zemlja je visoko zadužena kad učešće spoljnog duga premaši 80 odsto BDP-a.

Udeo spoljnog duga privatnog sektora u Srbiji u BDP-u je bilo 47,5 odsto, dok je učešće duga javnog sektora iznosilo 29,6 odsto.

U trećem tromesečju spoljni dug je smanjen za 1,5 odsto ili za 342 miliona evra, od čeg je 382 miliona evra smanjenje po osnovu jačanja evra u odnosu na druge valute koje su zastupljene u spoljnjem dugu.

U valutnoj strukturi spoljnog duga evro ima najveće učešće – 76 odsto, udeo dolarskog duga je 10,2 odsto, specijalnih prava vučenja 8,2 odsto, švajcarskog franka 4,6 odsta, a jedan odsto duga je u ostalim valutama.

Privatnici prezaduženi: Privatni sektor je na kraju septembra bio zadužen u inostranstvu u iznosu od 14,2 milijarde evra, od čega je dug banaka 31,1 odsto a preduzeća 68,9 odsto.

Spoljni dug banaka je iznosio 4,4 milijarde evra. Banke su se u trećem tromesečju razdužile za 79,5 miliona evra jer je njihov novi dug po osnovu dugoročnih kredita bio 77,9 miliona evra, a otplaćeni su kratkoročni depoziti u vrednosti 157,4 miliona evra.

Preduzeća su krajem septembra bila zadužena van zemlje u iznosu 9,8 milijardi evra i njihovo razdužnje u trećem tromesečju je bilo u vrednosti 106,9 miliona evra.

Više od polovine inostranih kredita koje su preduzeća koristila odobrile su strane banke i finansijske institucije koje su povezana lica sa domaćim bankama, oko 19,8 odsto duga su krediti stranih preduzeća poveznih sa domaćim dužnicima, dok se na ostale kreditore odnosi 29 odsto duga.

Najviše se razdužila prerađivačka industrija – 133,4 miliona evra, zatim sektor informisanja i komunikacije – 22,9 miliona vera, rudarstvo i građevinarstvo 17,8 miliona evra.

Ostali dužnici: Ostali sektori su se zadužili i to finansijski sektor i osiguranje za za 82 miliona evra, od čega banke 77,9 miliona evra, zatim saobraćaj i skladištenje za 36,4 miliona i sektor stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti u iznosu od 33,2 miliona evra.

Uslovi zaduženja privatnog sektora su, kako je navedno u analizi NBS, bili bolji u trećem tromesečju jer je prosečna godišnja kamatna stopa iznosla 3,7 odsto dok je u drugom tromesečju iznosila 4,1 odsto.

U trećem tromesečju je učešće kredita sa varijabilnom kamatnom stopom bilo 84,2 odsto, a u drugom tromesečju 91,1 odsto. Prosečna ročnost kredita je smanjena sa sedam godina i pet meseci, koliko je bila po kreditima zaključenim u drugom tomesečju, na četiri godine i četiri meseca.

Javni dug Srbije na kraju septembra bio je 11,6 milijardi evra, ili 38,8 odsto BDP-a.

Taj dug je povećan najvećim delom zbog toga što je zvanična statistika u te obaveze uključila dug države prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) po osnovu specijalnih prava vučenja u iznosu 443,5 miliona evra kao i reprogramiranja obaveza prema Vladi Kuvajta u vrednosti 276 miliona evra.

Zaduživanje država je u trećem tromesečju je dalje ubrzano, ukazala je NBS u analizi spoljeg duga navodeći da je udeo javnog duga u BDP-u za 2,3 procentna poena veće nego u drugom tromesečju i za 5,9 procentnih poena nego na početku godine.

Izmenjenim Zakonom o budžetskom sistemu propisana je granica od 45 odsto učešća javnog duga u BDP-u i predviđeno je da, u slučaju prekoračenja tog limita Fiskalni savet i Vlada podnesu Skupštini plan vraćanja duga u dozvoljene granice.

Prodajom trezorskih zapisa država se u trećem tromesečju dodatno zadužila za 15,5 milijardi dinara tako da je ukupni dug po tom osnovu iznosio 139,5 milijardi dinara.

Rast kamatnih stopa na trezorske zapise u trećem tromesečju posledica je privremene nespremnosti učesnika na finansijskom tržištu da prihvate niže stope prinosa, a ne pada poveranja investitora u sposobnost države da servisira obaveze”, navela je NBS.

 

NAJGLEDANIJI VIDEO

Kompletan seks u radionici

Kompletan seks u radionici

© 2010, GN Official Website. All rights reserved.

Sadržaj iz: Istočno od raja, Srbija, Vesti · Tagovi: , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Pošaljite komentar